Pošto smo ljudi, ako želimo savršenstvo i zadovoljstvo, treba nam strpljenje.

Ljudsko u nama ne može da postigne ništa vredno, ništa značajno za tili čas. Božansko u nama stalno donosi odozgo Božiju Milost. Božansko u nama je unutrašnji plač našeg srca. Dete u nama plače za Božijom Ljubavlju i Božijom Samilošću, dok istovremeno zrelo ljudsko biće u nama zna vrhunsku neophodnost strpljenja. Ako nam danas nešto nije dato, znamo da postoji poseban razlog zašto nam Bog to nije dao. Bog nije surov. Bog zna: ako nam danas nešto da, mi ćemo to možda zloupotrebiti, dok ćemo sutra to iskoristiti na pravi način.  

Za mene je
Svetlost strpljenja
Najbrže napredovanje stvarnosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Draguji sreće"