Ako nam je zaista stalo do prosvetljenja, treba da osetimo da rastemo iz manje svetlosti u obilniju svetlost.

Ako stalno osećamo da smo duboko u moru neznanja, nećemo nikad, nikad izaći iz neznanja, jer moru neznanja nema kraja. Ali, ako osećamo da rastemo od malene svetlosti u sveprožimajuću, najvišu svetlost, Svetlost Svevišnjeg, onda prosvetljenje smesta postaje lakše i spontanije.

Nahrani svoj um hranom
Prosvetljujuće svetlosti svoje duše.
Bićeš najsrećniji čovek
U celoj Božijoj tvorevini.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"