Da bismo razvili strpljenje, treba da osećamo da smo započeli duhovno putovanje, unutrašnje putovanje koje ima cilj i da nas taj cilj želi i da smo mu potrebni isto toliko koliko i mi želimo njega i koliko je on nama potreban.

Ovaj cilj je spreman da nas prihvati i da nam ono što ima, ali učiniće to na svoj sopstveni način u Božijem odabranom času. Bog će nam sigurno dati Svoje Bogatstvo, ali samo u određenom času. Zamislite da vidite vrt koji je pet kilometara daleko. Treba da kažete sebi: „Bez obzira koliko je put težak, kad bih samo stigao tamo, to bi me mnogo radovalo. Čim  dođem do cveća i osetim njegov miris, biću najsrećniji na svetu”. Ako na umu imate sreću kao cilj, automatski ćete razviti strpljenje.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"