Ako mi sami postupamo ispravno, vremenom ćemo nadahnuti i druge da postupaju ispravno. Znamo da nam je izuzetno teško da sami od sebe postignemo mali napredak u duhovnom životu, u našem unutrašnjem i spoljašnjem životu. Zato treba da imamo beskrajno strpljenje da bismo videli makar i malu promenu u ljudskoj prirodi, to jest, u čovečanstvu kao celini. Ne smemo da izgubimo strpljenje. To što naši susedi i prijatelji ne slede duhovni život, ne znači da i mi treba da odustanemo. Moramo da znamo da smo svojevremeno, u ovoj inkarnaciji ili u prošlim inkarnacijama, možda i mi bili kao oni, ili još i gori. Moramo pokušati da pomognemo ljudima sa mišlju da smo nekada i sami bili bez težnje, neduhovni, ali smo potom Božijom Milošću postali duhovni. Možda i nismo svesni ko nam je zapravo pomogao. Ipak, postojao je neko ko nam je pomogao u našem duhovnom putovanju, u našem unutrašnjem buđenju. Zbog toga ćemo se i sami potruditi da nadahnemo druge ljude. Ako jedna osoba dobije nadahnuće od nas, to je dovoljno.
 

Izvor: "Putovanje duše mog života", Šri Činmoj