Pitanje: Kaži nam nešto o dužnostima u našem svakodnevnom životu.
Šri Činmoj: U našem svakodnevnom životu, dužnost je nešto neprijatno, zahtevno i obeshrabrujuće. Kada nas podsećaju na našu dužnost, mi gubimo svu spontanu unutrašnju radost. Osećamo se jadno. Osećamo da bismo životnu energiju mogli da upotrebimo u bolje svrhe. Jedino čovek lišen zdravog razuma može da kaže da ne zna šta je njegova dužnost. Svaki čovek dobro zna svoju dužnost, suviše dobro. Od njega zavisi da li će je obaviti ili ne. Dužnost je bolna, dosadna i monotona samo zato što je obavljamo svojim egom, gordošću i taštinom.

Pitanje: Kao indus, ja verujem da je krajnja istina ostvarenje Boga. Kako da dosegnemo taj cilj?
Šri Činmoj: Ostvarenje Boga je izuzetno težak predmet. Moglo bi se reći da je to kao penjanje ne na jedne, već na bezbrojne Himalaje. Milioni i milijarde ljudi žive na ovoj planeti, ali koliko se njih usudilo da se popne na planine Himalaja? Većina nas se ne usuđuje čak ni da pokuša; mi osećamo da je to za nas nemoguće. Na sreću, mi ne moramo da opravdavamo svoje prisustvo na ovom svetu time što ćemo se fizički popeti na Himalaje, ali na unutrašnje planine svi moramo da se popnemo. Bog neće dopustiti nijednom ljudskom biću da ostane neostvareno.

Pitanje: Ponekad osećam da mi ide dobro u duhovnom životu, a ponekad čujem glas koji mi govori koliko sam odvratan, nestrpljiv, itd.
Šri Činmoj: U sebi imaš dva bića. Jedno te ohrabruje: “Idi napred, kreći se dalje! Činiš pravu stvar”. Ono drugo te obeshrabruje. Govori ti da moraš da postaneš mnogo duhovniji, iskreniji i posvećeniji jer si sada veoma loš. Nemoj da misliš da je onaj glas koji te ohrabruje tvoj ego. To je tvoja savest, tvoje unutrašnje biće, koje ti govori da činiš pravu stvar.

Od vrhunske važnosti je na koji način koristimo materijalni život. Materija sama po sebi nije Bogu učinila ništa loše; ona nije protivna božanskom. Mi sami koristimo materijalne stvari na pogrešan način. U materijalni život moramo da uđemo sa svetlošću svoje duše. Nož možemo da upotrebimo da bismo nekoga uboli, ili možemo da ga upotrebimo da bismo isekli neku voćku i podelili je sa drugima. Pomoću vatre možemo da kuvamo, a vatrom možemo i da se opečemo ili nekome zapalimo kuću.
Treba da osetimo da materija i duh idu jedno s drugim.

Pitanje: Da li je put srca lakši od puta uma?
Šri Činmoj: Postoje dva puta kojima možeš da kreneš: jedan je mentalni put a drugi je psihički put. Najlakši, najbrži i najubedljiviji put je psihički put, put srca. Kada nešto osetimo, imamo više ubeđenja nego kada vidimo nešto.