Džoel Martin: U svojim spisima govorite o pomirenju unutrašnjeg sveta tišine i spoljašnjeg sveta delovanja. Malo me zbunjuje to kako da Vaše ideje i teorije sprovedemo u praksi u svakodnevnom životu.

Šri Činmoj: Teorija i praksa moraju ići zajedno. Kada se molimo i meditiramo, mi razvijamo ili stičemo duševni mir, da tako kažemo. Kad imamo duševni mir, možemo da rešimo svoje probleme u spoljašnjem svetu. Spoljašnji svet je pun problema, ali je naš unutrašnji svet preplavljen mirom. Kako da se povežemo sa tim unutrašnjim mirom? To činimo pomoću naše molitve i meditacije.
Unutrašnji život nije život izolacije. Pravi duhovni život, pravi unutrašnji život, nikad nam neće reći da napustimo ljude i odemo u pećine Himalaja; daleko od toga! Rano ujutru, mi zaronimo duboko u sebe. Potom, kad uđemo u spoljašnji svet, mi iznesemo na površinu ono što smo primili iznutra i nastojimo da to ponudimo celom svetu.
Rano ujutru, molimo se i meditiramo da steknemo nešto unutrašnjeg blaga: mira, radosti i blaženstva. Potom, idemo na svoje radno mesto i radimo zajedno sa našim prijateljima i kolegama. Možda se oni nisu molili i meditirali i osećaju se potpuno izgubljeno u životnom metežu. Kad pred sobom ugledaju mnogobrojne aktivnosti života, naprosto su izgubljeni. Ali, pošto smo se mi molili i meditirali, šta god da se desi ili šta god da radimo, mi se nećemo uznemiriti; ostaćemo tihi i smireni. Unutrašnji život praktikovaćemo pomoću molitve i meditacije, a spoljašnji život vodićemo pomoću naše posvećenosti čovečanstvu.

(Odlomak razgovora sa voditeljem Džoelom Martinom u emisiji „Long Ajlend spektrum“, emitovanoj 21. maja 1977.)