O svom umu možemo da mislimo kao o mračnoj sobi, sobi koja nije videla svetlost mnogo, mnogo godina.

Potreban nam je neko ko u tu sobu može doneti svetlost. Taj neko je duša. Treba da postanemo najbliži prijatelji svoje duše koja je u stanju da nam pomogne i voljna je da prosvetli sve što je mračno u nama. Trebalo bi da svesno osetimo da nam je duša potrebna isto kao što nam je potrebno i telo. Ako je naša potreba iskrena, duša će izaći na površinu da prosvetli naš um.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"