Svako jutro možemo naći novu inspiraciju meditirajući na sunce koje izlazi.

Iako je to isto sunce koje izlazi, svakog dana možemo u njemu videti novu lepotu. Um nam govori da je isto sunce koje smo videli juče i prekjuče. Ali kada srce vidi to isto sunce, ono oseća obilnu radost, veliko oduševljenje i ekstazu. Trebalo bi da sve gledamo i osećamo srcem, a ne umom. Um će nam reći: ”Već sam video sunce; gledam ga već toliko mnogo godina. U suncu nema ničeg novog“. Međutim, kada srce vidi to isto sunce, ono vidi nešto novo, osećajući oduševljenje. Oduševljenje samo od sebe kreira nešto novo, a ta novina stvara nešto posebno.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"