Uvek možemo da znamo da li smo iskreni ili ne. Kad neko osećanje izbije na površinu iz najvećih dubina našeg srca, ono će sigurno biti iskreno.

Sa umom to nije slučaj. Um stalno opovrgava ideje koje su došle direktno iz samog uma. Ovog trenutka mislimo da je nešto istina i spremni smo da se borimo za to, a narednog trenutka otkrivamo da je to apsolutna neistina. Kad je naša sopstvena spoznaja sumnjiva, a mi svoje tvrdnje zasnivamo na njoj, onda te tvrdnje postaju potpuno neiskrene. Trebalo bi da um ponudimo srcu. Ako je srce tačka na koju usmeravamo našu koncentraciju, onda ćemo lako moći da osetimo da je ono što izlazi na površinu čista iskrenost. U srcu se nalazi duša. Duša ne može da bude ništa drugo do obilje iskrenosti. I više od toga, ona je obilje duhovnosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"