Samo pomoću ljubavi postajemo jedno.

Kada se plašimo nekoga, istog trenutka njegova stvarnost i naša stvarnost bivaju odvojene. Detetu nije potrebno strahopoštovanje; ono ne mora da pokazuje poštovanje zato što zna da ima ljubav, što je beskrajno delotvornije. Dete ne mora da dotiče očeva stopala svakog trena. Ne. Čim ocu pokaže svoju ljubav, svoje srce, dovoljno je. Kada se mališan igra u blatu pa ga iznenada pozovu, on se ne boji da će ga majka istući zato što je prljav. Otrčaće majci i ona će odmah njegovu prljavštinu videti kao svoju vlastitu. Opraće ga da bi pokazala drugima da je i njen sin čist. Tako treba da shvatimo Boga. Ma koliko nebožanskih stvari da činimo, mi trčimo Njemu i osećamo da će nas On, sa Njegovom Samilošću, odmah očistiti.

Izvor: Šri Činmoj, "Dragulji sreće"