Pretpostavimo da nekome date pet dolara. Prirodno je da očekujete nešto zauzvrat, makar samo osmeh ili „hvala“.

Uzimanje i davanje je zakon života na zemlji. Ali, u božanskom davanju vi osećate da je vaš zadatak da nekome poklonite pet dolara zato što vam je tako iznutra zapoveđeno. Čim ste dali novac, vi osećate da je posao obavljen i da je vaša uloga završena. Unutar te osobe je Bog. Bog će vam na neki način odmah pružiti radost, proširujući vaše srce, vašu svest, vašu težnju. Ako očekujete da od te druge osobe nešto dobijete, pravi ste gubitnik. Bog jednostavno kaže: „U redu, pošto hoćeš sam da središ sopstvene račune, ja ne želim da se mešam. Ti mu daješ pet dolara, a on će ti dati nešto zauzvrat. Tu su prodavac i kupac; to je poslovna razmena. U njihovom poslu ja im nisam potreban“. Na ovaj način nikad nećete steći istinsku, trajnu radost. Čak i ako vam osoba kojoj ste učinili uslugu uzvrati nečim mnogo većim, daleko više nego što ste mogli i da zamislite, ni tada nećete steći trajnu radost. Ali, ako dajete bezuslovno, u skladu sa onim što osećdate iznutra, bez obzira da li je to novac, ljubav, brižnost ili bilo šta vaše, Bog će vam odmah pokloniti Svoju ljubav, Svoj ponos, Svoj bezgranični mir, svetlost i blaženstvo.

Izvor: Šri Činmoj, "Sreća"