Strah proizilazi iz tame, iz neznanja.

Ako uđemo u sobu koja je potpuno mračna, uplašićemo se. Ali, čim upalimo svetlo, tama je osvetljena, a naš strah nestaje. Vidimo da nemamo čega da se plašimo u mraku, a da nemamo čega da se plašimo ni u svetlosti. Strah je jedan od naših najnezgodnijih problema. Strah nam ne dozvoljava da ugledamo lice konačne Stvarnosti. On nam ne dozvoljava da dosegnemo Zlatnu Obalu Onostranog. Kada nesvesno negujemo strah, on se smešeći rukuje sa nama. Kada svesno razmišljamo o strahu, on nas pobednički grli. Ali, kada razmišljamo o svojoj unutrašnjoj hrabrosti, Bog plače Njegovim božanskim Plačem, jer oseća da u nama ima izabrani instrument.

Izvor: Šri Činmoj, "Božanski heroj"