Ljudsko pouzdanje uopšte nije pouzdanje. Mi kažemo da imamo pouzdanja, ali u sebi znamo da se samo pravimo važni.

Kad smo iskreni, mi uviđamo da pokušavamo da obmanemo druge. Kad imamo božansko pouzdanje, mi nikoga ne obmanjujemo, jer znamo da je naš Izvor Svevišnji, koji ima sve. Zato imamo pouzdanja. Kad postanemo jedno sa Njim, mi znamo da će nas on snabdeti svim Svojim blagom u beskrajnoj meri. Božansko poverenje kaže: "Ja mogu da ovo uradim zato što je Bog u meni. Da nije tako, ne bih mogao. Družim se samo sa mudrošću, svetlošću i blaženstvom, jer je moj izvor Bog." Ako dete zna da su mu roditelji bogati, ono ima poverenja. Kad osetimo da Bog, koji je naša Majka i Otac, ima beskrajno duhovno blago, imamo pravo pouzdanje, imamo mir uma. Pravo pouzdanje stičemo kad u sebi vidimo Izvor.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"