Poniznost ne znači lažnu skromnost. Poniznost ne znači da sedamo na zadnje sedište. Kad svesno i namerno sedamo na zadnje sedište da bismo drugima pokazali koliko smo ponizni, mi uopšte nismo ponizni.

Lažna poniznost je ono što rob pokazuje svom gospodaru. Rob zna da će ga gospodar kazniti ako ga ne posluša slepo, ako mu ne pokaže takvu spoljašnju poniznost. Istinska poniznost je nešto sasvim drugo: ona je osećanje jedinstva. Poniznost znači dati radost drugima. Na ovom svetu, mi želimo da imamo radost. Ali, kako stičemo radost? Istinsku radost donosi nam davanje sebe, a ne posedovanje ili pokazivanje svoje nadmoćnosti. Kad dozvolimo drugima da steknu radost, osećamo da je naša radost potpunija, savršenija, božanskija. Time što druge navodimo da osećaju da su ili isto tako važni ili još važniji od nas, mi pokazujemo istinsku poniznost.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"