Očekivanje je zemaljski ograničeno i ograničavajuće.

Na kraju, mi moramo odigrati svoju ulogu bez ikakvog očekivanja ili ličnog priznanja. Ono što će tada preostati biće najslađa nada. Nada je nešto slatko, božansko i ohrabrujuće. Kad se nečemu nadamo, ali to ne dobijamo, mi ne postajemo ljuti ili frustrirani, jer je unutar nade božanski dodir. Znamo da naša današnja nada predviđa sutrašnju stvarnost i iz te spoznaje možemo da crpimo ogromnu snagu.

Mir počinje
Kada se očekivanje okonča.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"