Ako volimo sebe na emocionalan ili egoističan načIn, onda ograničavamo i vezujemo sebe.

Sebe treba da volimo upravo zato što Bog diše u nama, jer Bog želi da ispuni Sebe u nama i pomoću nas. Treba da volimo sebe upravo zato što su naše postojanje i Božja Stvarnost jedna te ista stvar. U procesu evolucije, mi neprekidno napredujemo. Polako i sigurno, mi se oslobađamo od besa, sumnje i drugih nebožanskih osobina koje nam stoje na putu. Ne možemo reći da nas te nebožanske sile neće nikad napustiti samo zato što sada imamo mana. Treba da pogledamo unazad u prošlost i vidimo koliko smo sati dnevno živeli u životu neznanja, a koliko sati na dan sada živimo u životu težnje. Ako to učinimo, smesta ćemo videti da napredujemo. Kad naš stvarni, najviši, najprosvetljeniji deo izbije na površinu, tada zaista volimo sebe na božanski način. Mi volimo sebe zato što znamo ko večito jesmo. Danas smo Bog-težnja. Sutra, snagom svoje vere u sopstvenu unutrašnju božanstvenost, postaćemo Bog-ostvarenje.

Ako želite da razumete sebe,
Onda ne preispitujte sebe.
Samo volite sebe iskrenije,
Duševnije
I nesebičnije.

Izvor: šri Činmoj, "Krila radosti"