Mirabai je bila princeza iz Radžastana. Ona je bila žena ogromne i lepote i vrline. Dok je još bila mala, Mirabai su udali za jednog princa. U njegovoj porodici svi su obožavali Majčinsku Moć. Mirabai je bila jedina koja je obožavala Šri Krišnu. To je bio povod za svakodnevne neprijatne rasprave. Tako je došao trenutak kada je Mirabai, sasvim potištena i razočarana, napustila palatu svog muža i otišla da živi u Brindaban. Desilo se da je u isto vreme u Brindaban došao i jedan sanjasin iz Bengala koji je takođe bio veliki obožavalac Šri Krišne.
Mirabai iskaza najveću želju da poseti tog Bengalskog sanjasina, ali sanjasin ne pristade da je vidi. Rečeno joj je da sanjasin živi životom askeze i pokore, te da je stoga nemoguće za njega da se vidi i govori sa nekom ženom. Mirabai je bila duboko povređena.
Nekoliko dana kasnije, Mirabai i bez sanjasinove dozvole ode da ga poseti. Ona reče: "Oduvek sam znala da je u Brindabanu samo jedan muškarac, a taj muškarac je Gospod Krišna. Ostali su svi žene, njegovi posvećenici. Kako se usu|uješ da tvrdiš za sebe da si ti još jedan muškarac? Za mene postoji samo jedan muškarac u Brindabanu a to je Krišna".
Sanjasin shvati svoju grešku. Njegov ponos je bio skršen svetlošću mudrosti princeze Mirabai. Potom je razgovarao sa Mirabai i Mirabai postade njegov učenik.

Iz zbirke priča:
Indija i njena gozba čuda, Šri Činmoj