Pitanje: Da li ambiciozni karakter pomaže bržem napretku?

Šri Činmoj: U duhovnom životu je ambicioznost opasna stvar. Sama po sebi ambicija je propast. U običnom životu, ako živite bez ambicije, onda ste kao ovca, nećete uopšte napredovati. Ali, kad jednom prihvatite duhovni život, sama vaša težnja je kao najbrži jelen. Ako želite da dosegnete cilj određenog sata ili određenog dana zato što imate ambiciozan karakter, onda pravite grešku veliku poput Himalaja.

Ambicija je u vitalu, težnja je u srcu. Dok postoji ambicija, uvijek postoji i nesretni takmičarski duh. Vi ste ambiciozni zato što želite da nekoga prestignete, želite da postignete nešto što drugi još nisu postigli. Dok postoji ambicija, postoji i velika opasnost da se ne krećete prema stvarnom cilju. Ambicija želi da vas odvede na odredište koje možda nije vaše pravo odredište već odredište nekoga drugog. Pošto je vaša pesma ambicije u stvari pesma nadmoći nad drugima, ona vas svesno ili nesvesno vodi drugačijem cilju. Ali, kad težite, ne težite samo zato što drugi teže ili zato što želite da ih prevaziđete u težnji. Ne! Tu nema takmičarskog duha. Tu ispunjavate sopstvenu neodložnu potrebu. Vi težite zato što osjećate da je vaša neodložna dužnost da dostignete svoj sudbinski cilj da biste u najvećoj meri služili apsolutnom Svevišnjem. Vaša težnja vas vodi Bogu da biste mogli da Ga ostvarite, obelodanite i ispoljite. Bez ostvarenja, bez obelodanjenja i bez ispoljenja Boga nećete biti stvarno zadovoljni.

Ako ne sledite duhovni život, onda vam ambicija pomaže da napredujete. Ako ste ambiciozni, onda nećete spavati ceo dan. Pobedićete letargiju i suočićete se sa životom da biste postigli željeni cilj. Vivekananda je obično govorio Indijcima koji su uživali u lenstvovanju da idu i igraju fudbal. „Ne morate čitati Gitu“, govorio bi, „ako budete igrali fudbal ostvarićete Boga pre nego ako budete čitali Bhagavad Gitu“. Ovi ljudi su bili toliko letargični da nisu imali nimalo životne energije. Samo čitanje Gite je za njih bilo nemoguće. Čim bi je otvorili, ulazili bi u drugi svet, svet sna. Vivekananda je znao znao da će oni, ako budu igrali fudbal i ako ih protivnici budu nekoliko puta udarli, steći bar neku snagu i energiju. Ako onda počnu da čitaju Gitu, moći će da ostanu budni bar pet minuta. Naši indijski sveci su moćno objavili: „Nayam atma bala-hinena labhyo“, „Dušu ne može osvojiti slabić“.

Vivekananda je takođe govorio nekim od svojih sledbenika da počnu da lažu i rekao je da će on biti odgovoran za njihove laži. Ovi ljudi nisu hteli da se pomere ni milimetar. Oni bi jednostavno govorili istinu jer su bili previše lenji da izmisle neku laž makar i za to da bi spasili vlastitu kožu. Vivekananda im je govorio: „Ako mislite da ćete dobiti spasenje samo zato što govorite istinu, onda je bilo koje drvo, stolica ili neživi objekat bliže spasenju od vas. Drvo ne govori laži, stolica ili neživi predmet ne lažu, ali ljudsko biće će ostvariti Boga mnogo pre drveta ili stolice“. Zto bi im rekao: „Sad idi i uradi nešto. Slaži nekoliko puta. Ja sam odgovoran“. U stvari, mislio je, ako ljudi slažu nekoliko puta, da će onda dobiti par šamara i da će tada biti probuđeni. Neko bi rekao: „Šta sam uradio? Zašto bih lagao? Umjesto s lažima, hajde da započnem svoj duhovni život govoreći istinu“. Ali, Vivekananda je govorio: „Važno je započeti svoje putovanje. U tvom slučaju, ti ćeš započeti svoje putovanje samo ako počneš da lažeš. Pa onda, govori laži, pa ako je to pogrešan put, kritike sveta će ti pomoći da otkriješ ispravan put i počneš da ideš njime“.

I to je mesto gde se pojavljuje ambicija. Ambicija je neophodna ljudim koji su u dubokom snu i onima koji su još uvek u svetu vitalne nadmoći. Ali, kad jednom uđete u svet srca, gdje preovladava osećaj jedinstva, ambicija mora da prestane. Tada bi trebalo da mislimo sledeće: „Ako ja danas dostignem cilj, to je podjednako jednako dobro kao da si ti došao na svoje odredište jer smo ti i ja jedno. Mi smo kao članovi porodice, ili tima“. Ako je jedan član tima postigao nešto veliko, ostali članovi imaju opravdan razlog da budu prepuni ponosa, jer pripadaju istoj grupi.

Gde je težnja, tamo je i jedinstvo, a u jedinstvu nema potrebe za takmičenjem. Ali, ako nema težnje i osjećaja jedinstva, ako je neko u svetu želja, tu, naravno, ambicija igra svoju ulogu. Pre nego što uđemo u duhovni život, ambicija je pomoćnik, ali ta ista ambicija postaje velika prepreka, stvarni neprijatelj, ako nije preobražena u čistu težnju kad jednom prihvatimo duhovni život.

Iz knjige "Nebeski život zaljubljenika u Boga", deo I