Pitanje: Zašto je smrt neophodna? Zašto duša ne može da nastavi da se dalje razvija u istom telu?

Šri Činmoj: U ovom trenutku smrt je potrebna; smrt nam je neophodna. Ništa ne možemo da radimo dugo, bez predaha. Igramo se 45 minuta ili čitav sat, a potom se umorimo i potreban nam je odmor. Isto se događa sa našom težnjom. Pretpostavimo da na Zemlji živimo šezdeset ili sedamdeset godina. Od tih šezdeset ili sedamdeset godina, možda meditiramo svega dvadeset ili trideset dana, a čak i tad samo po nekoliko sati. U svojoj meditaciji običan čovek ne može neprekidno da teži četiri sata, dva sata, pa čak ni jedan sat. Kako da onda ima težnju, stvarnost ili svest koja bi ga u trenu odvela do večne Istine ili besmrtne Svesti?

Smrt nam u ovom trenutku na neki način pomaže, jer nam omogućava da se malo odmorimo. A kad se potom vratimo, vraćamo se sa novom nadom, novom svetlošću, novom težnjom. Da smo, međutim, imali svesnu težnju, uspinjući plamen koji sve vreme gori u nama, videli bismo da lako možemo da pobedimo fizičku smrt. Osvanuće dan kada smrt neće biti neophodna. U ovom trenutku, međutim, nismo sposobni za to; slabi smo. Duhovni Učitelji, koji su oslobođene duše, nadvladali su smrt, ali ipak napuštaju telo onda kada Bog to od njih želi.

Običan čovek koji dvadeset, trideset ili četrdeset godina na svojim plećima nosi teret čitave svoje porodice, reći će: "Umoran sam. Sada mi je potreban odmor." Za njega smrt zaista ima smisla, jer njegova duša odlazi u svet duša i tamo se odmara. Za božanskog ratnika, za tragaoca za Večnom Istinom, smrt, međutim, nema smisla. On želi da neprekidno napreduje, bez predaha. Zato će pokušati da živi u stalnoj težnji, u večnoj težnji. Pomoću te večite težnje pokušaće da pobedi smrt da bi večno mogao da ispoljava Božansko koje je u njemu.

Izvor: Šri Činmoj, "Smrt i reinkarnacija"