To se razlikuje od slučaja do slučaja. Ako se čovek ne moli i ne meditira i ako ne sledi duhovni život, tada mu je zaista bolno da se rastane od ovoga sveta, jer ne želi da se preda Božjoj Volji. Kao prvo, on ne zna i ne oseća šta je Božja Volja. On isto tako ne oseća ni Božju svesnu Zaštitu, Vođstvo i Brigu, tako da mu izgleda da je sasvim izgubljen. U ovom svetu ne može da učini ništa, a u drugom svetu sve je neizvesno. Gde nema težnje, postoji ogroman strah, jer obični ljudi osećaju da je smrt nešto potpuno nepoznato. Oni ne znaju kuda idu. A tragaoci znaju da idu Svevišnjem, da idu u carstvo Gospodnje. Ono im je privremeno nepoznato, ali svest tog nivoa je oblast mira i odmora. Ona pripada Svevišnjem, njihovom večnom Ocu. Zato ne osećaju nikakav strah.

Naravno, tu je i fizički bol. Ako neko boluje od određene bolesti i nije u stanju da tu bolest ubaci u nešto više i dublje, kad dođe vreme da umre, čak i do poslednjeg časa, prirodno je da će njegovi dani biti izuzetno bolni. Čak će i poslednji trenutak biti veoma bolan, jer će smrt doći po njega u veoma destruktivnom obliku. Sila smrti, biće smrti, kod svakog se pojavljuje u različitom obliku u zavisnosti od dostignuća duše i njenog ostvarenja na Zemlji.

Obični ljudi koji ne teže, ljudi koji su potpuno ogrezli u užicima neznanja, osetiće smrt kao strašno, okrutno biće, kao groznu, mračnu figuru. Ponekad sila smrti ima mnogo pomoćnika koji se pojavljuju pred osobom na samrti, pa ljudi veoma često vide tigrove ili nezamislivo ogromna bića i bivaju zastrašeni. A iskreni tragaoci vide svog Učitelja ili svetlosno biće, poput anđela, koje ih odvodi nebeskim kočijama. Ovi tragaoci su mnogo godina naporno radili na Zemlji i sada Majka Zemlja svesno želi da im ponudi blagoslovenu i božansku zahvalnost. Njihov Unutrašnji Pilot ili njihov Guru ih odvodi, a oni pred sobom vide dobru Božju Ruku koja ih u Svom Zlatnom Brodu prevozi na Zlatnu Obalu. Neki ljudi u trenutku smrti vide svoje davno preminule rođake. Dolaze njihovi najdraži, i to izgleda kao da je neko ko već poznaje put došao da ih odvede u drugi svet.
Ako smo okovani neznanjem, u trenutku fizičke smrti bol će biti u nama i oko nas. Ta bol potiče od neznanja u ljudskom umu i ljudskom telu koje nas sprečava da uđemo u kraljevstvo smrti, a potom i da ga svesno i namerno prevaziđemo. Ali, ako se veo neznanja ukloni, tada ne može biti bola ni u smrti ni u svetu oko nas. Ako smo u stanju da uđemo u sam izvor naše patnje i bola - a to je neznanje - i ako Svetlošću svoje duše možemo da to neznanje preobrazimo, smrt će za nas biti kao koridor koji nas vodi na drugu obalu. Ta druga obala je Večita Svetlost koja nas usmerava, štiti i oblikuje na putu kroz večnost.

Izvor: Šri Činmoj, "Smrt i reinkarnacija"