Vrlo često ljudi ne znaju razliku između srca i vitala, jer je vital blizu srca. Duhovno srce je u centru grudnog koša, a vital je u pupku i niže. Iz pupka, svest se kreće naviše, a ljudi misle da je to svest srca. Emotivno i fizički nečista vitalna svest ističe napolje, a ljudi misle da je to svest srca koja pročišćava i posvetljuje čitav svet. Vitalne emocije uvek stvaraju vezanost, a ljudi su ubeđeni da je to brižnost njihovih srca. Vezanost ih ubija, a oni ne shvataju šta je to. Oni misle da pate zbog brižnosti njihovih srca prema drugima.
Ukoliko čovek ne teži, veoma mu je teško da zna kakva je razlika između vitalne vezanosti ili vitalne ljubavi i prave psihičke ljubavi ili božanske ljubavi srca. Sposobnost da se to razlikuje dolazi sa postepenim duhovnim napretkom. Duhovni Učitelji mogu da razlikuju te stvari, a to mogu i iskreni tragaoci koji su već značajno napredovali. Ali, ostali će uvek praviti grešku. U retkim prilikama će prepoznati svoje vitalne emocije, ali će uglavnom osećati da pate zbog svog čistog srca.
Ponekad, kada osećamo da smo više nego spremni da pođemo i prosvetlimo svet, naša spremnost uopšte nije spremnost. Ono što mi zovemo spremnost, u Božjem Oku može da bude naš egoistični način zamišljanja naše sopstvene veličine. Tada ćemo ići s kraja na kraj sveta nudeći našu svetlost, ali ta svetlost neće biti prava svetlost; to je u celini ljudski ego koji dolazi direktno iz vitalnog sveta. Zato moramo da budemo veoma pažljivi. Prava spremnost je tu jedino kada nam Bog kaže da uradimo nešto, jer Bog vidi kada smo zaista spremni. Kada smo spremni, Bog će govoriti kroz Učitelja i reći nam kada smo spremni. Jedino tada se blago srca može ponuditi čovečanstvu na božanski način.
Zato, uvek zaronite duboko unutra i čekajte na unutrašnju svetlost, ili na Učitelja, da vas vodi i da vam zapoveda. Pogrešićete ako mislite da imate sposobnost da božanski služite svet, a ne pruža vam se prilika da je iskoristite. Iskoristite najpre svu svoju sposobnost da ostvarite najvišu Istinu. Kada ostvarite ovu Istinu, duboko u sebi ćete naći Jednog koji će vam reći kada je došao trenutak za vas da proširite svoju svetlost tako što ćete pomagati svetu. Tada nikada nećete biti vezani. Osetićete da svesno postajete jedno sa drugim delom sebe i da imate sposobnost da izrastete u ovaj veći deo. Ukoliko nemate ovu sposobnost, kada nekom dajete nešto, uvek ćete osećati da ste vi superiorniji, da je on prosjak a da ste vi princ. Ali, kada budete prosvetljeni i kada vam Bog zapovedi da pomažete drugima, videćete tu drugu osobu kao svoje produženo sopstvo. Tada neće biti osećaja odvojenosti, već samo jedinstvo i širenje. Gde postoji potpuno jedinstvo, tu nema vezanosti. Osećanje dvojnosti stvara vezanost. U beskonačnom okeanu ima milion talasa, ali su ti talasi deo okeana. Milioni talasa su izraz, otkriće, ispoljenje okeana. Tu nema dvojnosti, nema vezanosti; sve je jedinstvo.

Šri Činmoj, "Pometnja uma i prosvetljenje srca"