Osećanje i vital su dve različite stvari. Moglo bi se reći da je vital kuća, a osećanje je stanar u toj kući. Osećanja koja najviše preovlađuju su vitalna osećanja. Ali, osećanja mogu takođe da budu i u telu, u umu i u srcu. Osećanje u telu obično srozava našu svest. Osećanje u nečistom srcu nas zaslepljuje i vezuje, dok nas osećanje u čistom srcu prosvetljuje i oslobađa. U umu postoje neka osećanja, ali je um po prirodi suv i u njemu nema preteranih ili nekontrolisanih detinjastih vitalnih osećanja. Kad za nekog kažemo: "On je emocionalan", mi mislimo na ta nedisciplinovana i neprosvetljena vitalna osećanja. Ta osećanja obično potiču iz dva centra ispod pupčanog centra.

Ako ne ulažemo napor da preobrazimo vitalni emocionalni život u najčistiji duhovni život, sve naše duhovne aktivnosti biće neka vrsta samoobmane, a u samoobmani nema ostvarenja Boga. Mnogi takozvani aspiranti osećaju da mogu da obmanu svog duhovnog Učitelja. Ali, Bog je duhovnim Učiteljima dao potpuno otvoreno treće oko. Oni su uvek svesni aspirantovih nesavršenosti i nedostataka.

Ako ste u stanju da svoja vitalna osećanja preobrazite u božansku radost, to božansko osećanje nije loše. Kad svoja osećanja koristite za uživanje i popuštanje sebi, vi uništavate svoj duhovni život. Ali, ako osećanja koristite da steknete unutrašnju rešenost, da oslobodite sebe, onda su osećanja najveća moć koju imate u sebi. Molim vas da ih koristite na taj način, kao svog unutrašnjeg pomagača.

Izvor: Šri Činmoj, "Onostrano u nama"