Iako mnogi ljudi vole Boga, oni Ga se takođe i boje. Ako učine nešto pogrešno, oni misle da će ih Bog kazniti.

Bez obzira gde smo, magnet Božjeg Saosećanja nas privlači. Na Božju žalost, mi se plašimo da budemo uhvaćeni Njegovim Saosećanjem. Bog nas voli bezuslovno. Kad se bavimo duhovnim životom, to nikad ne bi smelo da bude iz straha. Gde postoji jedinstvo, ne može biti straha. Ako se plašimo Boga, kako ćemo uopšte biti u stanju da nešto dobijemo od Njega? Ako se dete plaši oca, ono će ga izbegavati. Ali, ako dete voli svog oca, onda ono oseća da će otac upotrebiti svoju snagu ne da ga udari, već da ga zaštiti. Ako svesno osećate da ste učinili nešto pogrešno, tad pomoću svoje molitve i meditacije jednostavno potrčite svom večnom Ocu. On će vam ukazati svoje krajnje Saosećanje i poništiti vašu grešku. Božje Saosećanje će izmeniti vašu sudbinu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Postoji velika razlika između saosećanja i sažaljenja.

Kad nekog sažaljevamo, mi osećamo da je on niži od nas. Mi smo na milione milja daleko ili hiljade milja više nego on. Ali, uz pomoć saosećanja, mi jednostavno dolazimo k njemu i postajemo jedno sa njim. Kad ste imali sedam ili osam godina, pravili ste mnoge greške. Pravili ste čak i ogromne greške. Ali, odrasli su vam opraštali, jer ste bili dete. Saosećanje se automatski javlja kad osećate da je neko kao dete i da ne zna za bolje. Ako odrasli čine nešto pogrešno, osetite da su oni vaša mala braća i sestre. Danas ne znaju ništa bolje, ali će sutra početi da hodaju, hitaju, a potom trče prema svom cilju.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Mi možemo da steknemo više saosećanja misleći o Onome koji ima beskrajno više saosećanja od nas, a to je Bog.

Božje Saosećanje se ne može opisati. Mi prilično često pravimo greške, ali nam On oprašta i oprašta. Slično tome, ako ljudi oko nas prave greške, mi im lako možemo ukazati naše saosećanje, jer Bog neprestano izliva Svoje Saosećanje na nas. Kad jednom shvatimo da Bog nije ništa drugo do naše više, prosvetljenije Sopstvo, nadređenost i podređenost se utapaju u jedinstvo i mi možemo da Božije beskrajno Saosećanje smatramo sasvim svojim.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Samo nam jedinstvo može doneti zadovoljstvo.

Kad nekom damo novac ili nešto drugo, trebalo bi da osećamo da to činimo da bismo uvećali svoje sopstveno jedinstvo sa svetom. Trebalo bi da osećamo da nismo mi ti koji pomažemo. Baš obrnuto. Pomaže se nama. Ne pomaže naša dobrotvorna aktivnost, već naša nesebičnost, da spoznamo svoje više ja, potpuno i celovito, ovde u svetu. Svet veruje da milosrdno davanje otvara vrata raja, ali se vara. Milosrđe ne mora obavezno da ukazuje na osećaj istinske brižnosti i prave ljubavi. Kad nema prave brižnosti i prave ljubavi, Nebeska vrata nikad se ne mogu otvoriti. Ne milosrđe, već naš osećaj jedinstva jeste to što otvara vrata Nebesa. Bez jedinstva, mi smo osuđeni na beskrajnu igru nadređenosti i podređenosti.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Takozvano saosećanje koju jedna osoba nudi drugoj obično uključuje osećaj odvojenosti i inferiornosti.

Onaj ko misli da ima saosećanja oseća se superiornim, onaj ko prima saosećanje oseća se inferiornim. Neki ljudi žele da nas navedu da osećamo da su oni čistiji i duhovno jači od nas. Oni misle da nam ukazuju saosećanje, ali to uopšte nije saosećanje. Istinsko saosećanje ne dolazi od osećanja nadmoćnosti, već od jedinstva. Ako postoji osećanje jedinstva, sigurno će tu biti i sve što je božansko, nadahnjujuće, prosvetljujuće i ispunjujuće. Istinsko saosećanje obuhvata sve naše dobre osobine: našu dobru volju, našu nesebičnost, našu spremnost i voljnost da budemo na službi čovečanstvu. Te dobre osobine ćemo moći da ponudimo ako smo u jedinstvu sa drugima.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Saosećanje je duhovni magnet. On nas privlači prema drugima. Kad upotrebimo svoje saosećanje i brižnost, vidimo da već deluje jedan unutrašnji magnet.

Saosećanje se zasniva na saosećajnom jedinstvu. Ako nas boli koleno, stavimo ruku na njega i osećamo brižnost prema njemu. Zašto? Zato što osećamo da je naše koleno sastavni deo našeg sopstvenog postojanja. Slično tome, ako osećamo jedinstvo sa nekim, saosećanje dolazi veoma lako. Ako osećamo patnje drugih kao svoje sopstvene, ako smo voljni da budemo deo života tih osoba, tad naše saosećanje, brižnost i druge božanske osobine smesta izbijaju na površinu.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"

Vedrina je svesno znanje o našoj unutrašnjoj božanstvenosti.

Kad smo srećni, mi ne kritikujemo Boga. Naprotiv, mi pokazujemo svoju zahvalnost. Možete održati stalno blaženstvo misleći o tome šta ste bili i osećajući zahvalnost za ono što ste već postali. Gledajte napredak koji ste ostvarili i osetite da zahvaljujući tom napretku trčite prema cilju.

Smeli entuzijazam i obilna radost
Bez sumnje mogu
Da postignu sve.

Izvor: Šri Činmoj, "Krila radosti"