Pitanje: Čitao sam o različitim metodama pročišćenja uma od spoljašnjih misli, ali mi izgleda da što više pokušavam, to teže postaje. Kako ja to shvatam, ako pravilno meditiramo, svetlost i znanje će doći iz spoljašnjih izvora ako nam je um potpuno čist. Da li je to istina?

Šri Činmoj: Svetlost i znanje ne dolaze iz spoljašnjih izvora. Oni dolaze iznutra. Ti usmeravaš pažnju na određeni objekat i to je koncentracija. Meditacija je nešto drugo. Kada meditiraš, fokusiraš se na Beskonačnost, na nešto veoma prostrano, duboko, suptilno. Ti ne vidiš objekat; ti se trudiš da izrasteš u beskrajni prostor. U koncentraciji se fokusiraš na nešto malo, ali u meditaciji se bacaš u nešto veoma prostrano.
Ti kažeš da ti je izuzetno teško da meditiraš. To je zato što pokušavaš da meditiraš u umu. Sama priroda uma je da pozdravlja ideje – dobre, loše, božanske, nebožanske. Ali, priroda srca je da pokuša da postane jedno sa krajnjim Ciljem. Pročistiti um je veoma teško, to je istina. Zato je najbolja stvar koju možeš da uradiš sledeća: da pokušaš da izneseš srce na površinu i da prosvetliš um svetlošću srca. Uvek je preporučljivo da se meditira na srce. Ljubav i jedinstvo srca i duše će te ujediniti sa Božanstvenošću.

Tek kada si dobro utvrđen u srcu, moći ćeš da pomoću svoje težnje uđeš u fizički um da ga preobraziš. Inače je skoro je nemoguće baviti se umom, a prevazići um. Ubaci sve što um ima u srce. Kada to uradiš svesno, srce će biti u stanju da unese svetlost duše u um, ili će duša svesno ponuditi svetlost umu. Uvek nastoj da ubaciš um u srce. Tada će tvoja meditacija moći da bude značajna i plodna svakog dana. U suprotnom, može se desiti da meditiraš godinama i godinama a da ne budeš zadovoljan, jer um nikada neće prestati da te uznemirava. Zato, molim te, meditiraj na srce i pokušaj da se spontano poistovetiš sa nečim prostranim, nečim suptilnim u tebi. Kada je tvoje poistovećenje jako, biće ti veoma lako da meditiraš.

(Izvor: Šri Činmoj, "Pometnja uma i prosvetljenje srca")