Pitanje: Da li zaista žanjemo ono što smo posejali, od svake misli, od svake aktivnosti?

Šri Činmoj: Što smo posejali, to ćemo i požnjeti. To je istina. Ali, u isto vreme, ako se molimo Bogu, ako meditiramo na Boga, onda Božija Samilost može da poništi pogrešne sile koje dolaze od naših loših misli. Ako dodirnemo vatru, naravno da će nam vatra ispeći prste. U isto vreme, postojaće neka zaštitnička sila koja će nas sprečiti da dodirnemo vatru.
Ako dete ode i udari drugo dete, ono zna da će to dete doći i uzvratiti mu udarac. I šta će da radi? Odmah će poći svom ocu. Otac je jači i štiti dete. U ovom slučaju, Otac je Svevišnji. Ako se družiš sa neznanjem, pa onda neznanje poželi da te proždere, ako potrčiš svom Ocu pre nego što neznanje može da te proguta, Otac će pokazati svoju najvišu Samilost i spasti te od neznanja. Sve zavisi od toga koliko Samilosti možeš da primiš od Svevišnjeg.
Božija Samilost uvek nadvladava zakon karme. Da nije bilo tako, nijedno ljudsko biće na zemlji ne bi moglo da potraje ni jedan jedini dan. Sa druge strane, sa najviše duhovne tačke gledišta, moraš da znaš da zakon karme ne znači strogo kažnjavanje. To je neophodno iskustvo za tragaoca; to je jedini način da se njegov napredak ubrza. Stoga, zakon karme je sam po sebi drugi oblik Božije Samilosti. Možeš ga zvati prerušenom Ljubavlju punom blagoslova.

Šta je sudbina,
Ako ne ograničena stvarnost?
Tragalac za Istinom uvek mora da cilja
Na neograničenu Stvarnost
Beskonačnog i Besmrtnog Svevišnjeg.